HLADNOĆA
Hladnoća spolja
Hladnoća iznutra
Nestvarni dani
Preteća jutra
Smrt na dnu flaše
Opasnost u mraku
Osećaj propasti
Tup, u stomaku
Spaljena kašika
Spaljena nada
Ledeni vetar
Kroz sivilo grada
Krvavo dete
U podrumu spava
Mlade vojnike
Prekriva trava
Ništavno danas
Straćeno sutra
Varljivi spolja
Mrtvi iznutra
UVOD U AUTOBIOGRAFIJU
Zašto „ autsajder „? I zašto „ autobiografija „? Pa blog je već neka vrsta delimične autobiografije, online dnevnika koji otkriva fragmente naših, inače od oka javnosti skrivenih života. Međutim, tokom nekoliko sopstvenih godina blogovanja, primetio sam da su ovi egzibicionistički web poduhvati često površni i vremenski skoncentrisani oko skorijih događanja. Ovo što sledi na mom blogu je autobiografski zapis u smislu vraćanja do samog rođenja, ispresecan prikazima onog što zovemo sadašnjicom ili barem nedavnim zbivanjima. A autsajder sam nužnošću svog rođenja koje nije proteklo na normalan način, preciznije rečeno – još dok sam spokojno plutao u majčinom stomaku nekom se organskom nužnošću, meni i dalje nejasnom, spremala sudbina kakvu ni moji roditelji niti bilo ko drugi nije mogao, a ni hteo da zamisli. U dve reči : spina bifida.
Šta je to? Na latinskom to znači „ rascep kičme“. Dete se rodi sa nedovoljno formiranim kičmenim pršljenovima. U mom slučaju, krstačnim. Ovo prouzrokuje teško doživotno oštećenje kičmenih nerava i , u najvećem procentu slučajeva, sledeće posledice: paraplegiju, hidrocefalus ( 90% ), dislokacija kuka, IQ u donjoj ili ispod donje granice proseka, inkontinenciju ( nesposobnost kontrolisanja bešike i creva).... Drugim rečima, ništa lepo niti veselo.
Prohodao sam sa 18 meseci. Nemam – niti sam imao – hidrocefalus. Ne znam tačno svoj IQ, jedino to da je iznad 130. Inkontinenciju imam, imaću je do kraja života. Jebi ga, tako je kako je, ničije sažaljenje mi ne treba niti koristi. U kategoriji svoje sabraće po bolesti, ja sam jedan od srećnijih.
Ali, zašto ja sad vodim ovaj blog? Da bih svoje probleme doveo u žižu nečije pažnje? Jalovo kukao nad mrtvim nadama naivne mladosti? Pa evo razloga: imam 35 godina i razgranavanje mojih boljki dovelo je do toga da sam već neko vreme na dijalizi. Dijaliza mi ne ide dobro, i iz svega što sam naučio posmatranjem, razmišljanjem i zaključivanjem – ja znam da mi životni vek neće biti predugačak. Koliko ću živeti ja mogu pretpostaviti skoro kao i bilo ko drugi, uz ogradu da starost meni nije suđena. Niti treba da bude jer je odvratna za hronično bolesne. I zato pišem sve ovo. Moram sa samim sobom raščistiti neke stvari, a to se, između ostalih metoda, postiže nemilosrdnom iskrenošću u vezi sa vlastitim životom.
Takođe, ja sam po vokaciji pisac, od svoje osnovne škole. Jedan od najprirodnijih načina za svođenje računa osobe poput mene: iskoristiti mogućnost božanskog Interneta da prezentuješ svoj rad onima što za njega iskažu interesovanje.
Ovo je bio uvodni tekst. Ostali će skakutati kroz vreme napred – nazad, onako kako meni bude odgovaralo. Nadam se da će i pored toga davati koliko – toliko koherentnu sliku. A ako ne... pa, šta da se radi...